Lavrov: Razlike u stavovima Moskve i Tokija još uvek veoma značajne

10.05.2019. god.

Neslaganja Moskve i Tokija o mirovnom sporazumu i dalje su veoma značajna, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.

„Danas otvaramo treći krug razgovora, koji vodimo u skladu sa odlukom naših lidera da se ubrza dijalog o mirovnom sporazumu na osnovu zajedničke deklaracije SSSR-a i Japana iz 1956. godine“, rekao je Lavrov na početku pregovora sa svojim japanskim kolegom Tarom Konom u Moskvi.

Ministar je podsetio da su tokom dva prethodna kruga, koji su održani u januaru i februaru ove godine, kao i tokom konsultacija njihovih zamenika, izloženi principijelni pristupi strana i detaljno razmotreni istorijski i pravni aspekti.

„Nadam se da su ovi pregovori omogućili stranama da bolje razumeju razlike u stavovima, a ove razlike su još uvek veoma značajne, i da shvate gde postoje rezerve i mogućnosti za približavanje naših pristupa“, objasnio je šef ruske diplomatije.

Japanski ministar spoljnih poslova Taro Kono je tokom sastanka s ruskim ministrom rekao da bi želeo da razgovara o zaključenju mirovnog sporazuma i podizanju odnosa dveju zemalja na novi nivo.

„Nakon našeg februarskog sastanka u Minhenu nastavili smo sa naporima na unapređenju japansko-ruskih odnosa. Danas želim da detaljno razgovaram sa vama, gospodine Lavrove, pokušavajući da razrešimo teritorijalno pitanje i zaključimo mirovni sporazum, istovremeno razvijajući bilateralne veze u mnogim oblastima i da na taj način izgradimo japansko-ruski pravac novog nivoa“, istakao je Kono.

„Istinsko partnerstvo između Japana i Rusije ne samo da će doprineti stabilizaciji i prosperitetu Azijsko-pacifičkog regiona, nego će i odgovarati strateškim interesima Moskve i Tokija“, dodao je japanski ministar.

Japan pretenduje na ostrva Kunašir, Šikotan, Iturup i Habomaj, pozivajući se na bilateralni Traktat o trgovini i granicama iz 1855. godine. Tokio je vraćanje tih ostrva postavio kao uslov za zaključivanje mirovnog sporazuma s Ruskom Federacijom, koji nakon Drugog svetskog rata nije bio potpisan. SSSR i Japan su 1956. godine potpisali zajedničku deklaraciju. Sovjetski Savez se nadao da će ova deklaracija okončati spor, ali je Japan smatrao da je dokument samo deo rešenja problema, ne odustajući od pretenzija na sva ostrva. Kasniji pregovori nisu ničim rezultirali i mirovni sporazum nakon Drugog svetskog rata nikada nije ni potpisan.

Stav Moskve zasniva se na tome da su Južni Kurili ušli u sastav Sovjetskog Saveza nakon Drugog svetskog rata i da ruski suverenitet nad njima, koji ima odgovarajuće međunarodno-pravno utemeljenje, nije upitan.

Izvor
foto: © RIA Novosti / Vitaliй Belousov/ vostok.rs

Povezane teme
Rusija
Japan
Lavrov
odnosi

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

RT: Švajcarska konferencija okončaće „mirovni plan“ Zelenskog – Medvedev

Predstojeći događaj će razotkriti „nemoć“ Zapada i nesposobnost da okonča sukob u Ukrajini, izjavio je bivši ruski predsednik

RT: Makronova ideja za Ukrajinu bi započela treći svetski rat – Mađarska

Slanje NATO trupa u Ukrajinu moglo bi da izazove sveopšti nuklearni rat, upozorio je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto

Zaharova: NATO je odgovoran za stradanja u Jugoslaviji – i za Srebrenicu, a dan sećanja na sve žrtve genocida već postoji

Na redovnom brifingu održanom 3. maja 2024. godine, zvanični predstavnik MSP Rusije Marija Zaharova odgovorila je na pitanje o predlogu rezolucije GS UN o Srebrenici. Donosimo ceo tekst pitanja...

Ukrajina je na izmaku– zamenik direktora GUR-a

Kijevu nedostaje oružje i motivisani vojnici, ali je malo verovatno da će mirovni pregovori biti pre 2025. godine, rekao je njegov zamenik šefa obaveštajne službe za The Economist

Ovo nije EU u koju je ušla Mađarska – Orban

Budimpešta nije bila pretplaćena na istopolne brakove ili rat sa Rusijom kada je postala članica, kaže premijer

Nova Vlada Srbije - istorijska šansa za razvoj Bajine Bašte

Odbrana vitalnih državnih i nacionalnih interesa, nastavak istorijskog razvoja Srbije, nastavak evro integracija, rad na unapređenju celokuonog društva i poboljšanju životnog standarda građana svim časnim i poštenim građanima Srbije...

Ostale novosti iz rubrike »